- Razumeš li ti to
malo stvorenje, koje još ne ume ni da shvati šta se sa njim radi, u onom
odvratnom mestu, u pomrčini i zimi, bije samo sebe svojom sićušnom pesnicom u
izmučene grudiće, i plače krvavim, bezazlenim, krotkim suzicama ’’Bogi’’, da ga
on odbrani? Razumeš li ti tu besmislicu, prijatelju moj i brate moj, iskušeniče
Božji i smireni, razumeš li?!! Zašto je ta besmislica potrebna i stvorena?! Kažu,
bez nje čovek ne bi mogao opstati na ovome svetu, ne bi mogao poznati dobro i
zlo! Ali našta da se pozna to đavolsko dobro i zlo, kada toliko mnogo staje? Ta
ceo svet poznanja ne vredi one suzice detenceta ’’Bogi’’! Ja ne govorim o
patnjama velikih: oni su jabuku pojeli, i đavo neka ih nosi, i slobodno neka ih
sve đavo uzme! Ali ovi mali, ovi mali!... Mučim ja tebe, Aljoška, tebi kao da
nije dobro. Ja ću prestati, ako hoćeš.
- Ništa ne mari,
hoću i ja da se mučim.
Нема коментара:
Постави коментар