Imam jedno pitanje samo za tebe, brate moj: kao olovo bacam ovo pitanje u tvoju dušu da bih saznao koliko je duboka.
Ti si mlad i želiš dete i brak. Ali ja te pitam: da li si ti čovek koji sme sebi poželeti dete? Da li si ti pobednik, samosavlađivač, zapovednik čula, gospodar svojih vrlina? To te pitam.
“DUGA GLUPOST”
A ono što nazivaju brakom mnogi i premnogi, oni izlišni – ah, kako da to nazovem? Ah, ovo siromaštvo duše udvoje! Ah, ova prljavština duše udvoje! Ah, ova bedna lagodnost udvoje! Mnoge kratke ludosti – to se kod njih zove ljubav. A njihov brak okončava mnoge kratke ludosti – kao duga glupost!
A ono što nazivaju brakom mnogi i premnogi, oni izlišni – ah, kako da to nazovem? Ah, ovo siromaštvo duše udvoje! Ah, ova prljavština duše udvoje! Ah, ova bedna lagodnost udvoje! Mnoge kratke ludosti – to se kod njih zove ljubav. A njihov brak okončava mnoge kratke ludosti – kao duga glupost!
Ili iz tvoje želje progovara životinja i nužda? Ili usamljenost? Ili nezadovoljstvo sobom?
Želim da tvoja pobeda i tvoja sloboda čeznu za detetom. Žive spomenike treba da posazidaš svojoj pobedi i svom oslobođenju.
Treba da zidaš iznad sebe. Ali najpre sam moraš biti sazidan, prvo oblikovan telom i dušom.
Ne treba da se umnožavaš samo unapred, nego naviše! U tome neka ti pomogne bašta braka! Jedno uzvišenije telo treba da stvoriš, prvi pokret, točak koji se sam sobom okreće – stvaraoca treba da stvoriš. Brak: tako nazivam volju udvoje da se stvori jedno koje će biti više od onih koji su ga stvorili. Uzajamnim strahopoštovanjem nazivam brak, kao što priliči nosiocima takve volje.
Ovo neka bude smisao i istina tvoga braka.
Fridrih Niče, Vesela nauka
Нема коментара:
Постави коментар