Nije teško
biti roditelj.
Da li je
biti roditelj teško?
Roditeljstvo
možemo da zamislimo kao hod po žici. Isprva ste zastrašeni, imate tremu,
anksiozni ste i bez samopouzdanja. Padate sa žice u p.m. Kako prolazi vreme,
polako se učite. Steknete veru u sebe i nije vam više potrebno da gledate u
priručnike za brigu o deci svaki put kad nešto ne krene kako treba.
Sada
pokušajte da hodate po žici i da vrtite obruč. Ili činite sve to vezanih očiju.
Još bolje, hodajte po žici vrteći obruč zavezanih očiju i stavite majmuna na
leđa. Čestitamo! Preduzeli ste se teškog zadatka i učinili ga beskonačno težim.
Da, teško je biti roditelj.
To može da
znači bilo šta. Možda smo kontrol-frikovi koji vuku svoju decu po igralištima
ili nadgledaju svaki detalj njihovog školovanja dok im jezici ne poispadaju.
Možda zahtevate savršenstvo od svoje dece pre nego što su ona dostigla razvojni
stupanj na kojem uopšte mogu da shvate šta se od njih traži. Možda ostavljate
svog supružnika za sobom u tami, pokušavajući da budete Super Roditelj, pod
pretpostavkom da niko to ne zna bolje, ili još gore – da svi ostali to rade
pogrešno.
Ovo su
razne stvari koje čine roditeljstvo težim no što bi ono moralo biti. Ali ne
radi se samo o tome što dodavanje nebitnih zadataka čini vaš položaj težim.
Hodači po žici koji uspevaju da održi ravnotežu do kraja ponosni su na svoje
delo. Oni su čak verovatno opušteni i smeše se dok hodaju. Drugi hodači,
opterećeni dodatnim težinama i kerefekama, samo misle na to kako da se domognu
kraja te proklete žice. Oni ne uživaju u hodanju, oni samo pokušavaju da pređu
svoj put a da ne padnu. A šta ako (ili, verovatnije, šta kada) zaista padnu?
Oni samo pamte u čemu su grešili i šta ih je navelo da padnu. Dajte da se opustimo
malo. Potražite pomoć, snizite svoje standarde, vidite da li je dovoljno dobro
to što vaša deca sama znaju. Balansirajte bez dodatnih opterećenja.
Jeste li i
vi roditelj koji dodaje svojoj ulozi nebitna opterećenja? Šta je vaš obruč i
vaš majmun?
Tom Hodžkinson, Zaludni roditelj
