Lako je voleti, nije lako dopadati se, Najdžel Lata

Većina dece veruju da ih roditelji vole, čak i ona koju roditelji tuku i napuštaju. Deca uglavnom ljubav uzimaju zdravo za gotovo. Ali ne misle tako kada je u pitanju njihova dopadljivost roditeljima. Priličan broj dece misli da se ne dopada svojim roditeljima. Zapravo, mnogi su uvereni da im se uošte ne dopadaju. 

Deci je nužno da se dopadaju roditeljima. Ljubav dolazi skoro automatski, ali dopadljivost je voljna stvar. Neko vam se dopada jer vi tako želite, a ne zato što mora da vam se dopadne. Ljubav se vrti oko dužnosti. Kod dopadljivosti se radi o zabavi, igri, o svim najboljim stvarima.

Kvalitet odnosa u porodici najbolje se vidi po tome koliko u kući ima živahnosti i volje za igru. To podmazuje porodični život, to čini mazivo da se točkovi lakše okreću. Kad god sedim s porodicama kod kojih uočavam nedostatak živahnosti, obuzima me zabrinutost.

Ako se disciplina zasniva na dobrim odnosima, onda je jednako tačno da dobar odnos ne može da se gradi bez živahnosti. Čovek može da voli i usred najcrnjih emocija, ali živahnost ipak zahteva malo svetlosti.

Teškoća roditeljstva, Tom Hodžkinson

Nije teško biti roditelj.

Da li je biti roditelj teško?

Roditeljstvo možemo da zamislimo kao hod po žici. Isprva ste zastrašeni, imate tremu, anksiozni ste i bez samopouzdanja. Padate sa žice u p.m. Kako prolazi vreme, polako se učite. Steknete veru u sebe i nije vam više potrebno da gledate u priručnike za brigu o deci svaki put kad nešto ne krene kako treba.

Sada pokušajte da hodate po žici i da vrtite obruč. Ili činite sve to vezanih očiju. Još bolje, hodajte po žici vrteći obruč zavezanih očiju i stavite majmuna na leđa. Čestitamo! Preduzeli ste se teškog zadatka i učinili ga beskonačno težim. Da, teško je biti roditelj.

To može da znači bilo šta. Možda smo kontrol-frikovi koji vuku svoju decu po igralištima ili nadgledaju svaki detalj njihovog školovanja dok im jezici ne poispadaju. Možda zahtevate savršenstvo od svoje dece pre nego što su ona dostigla razvojni stupanj na kojem uopšte mogu da shvate šta se od njih traži. Možda ostavljate svog supružnika za sobom u tami, pokušavajući da budete Super Roditelj, pod pretpostavkom da niko to ne zna bolje, ili još gore – da svi ostali to rade pogrešno.

Ovo su razne stvari koje čine roditeljstvo težim no što bi ono moralo biti. Ali ne radi se samo o tome što dodavanje nebitnih zadataka čini vaš položaj težim. Hodači po žici koji uspevaju da održi ravnotežu do kraja ponosni su na svoje delo. Oni su čak verovatno opušteni i smeše se dok hodaju. Drugi hodači, opterećeni dodatnim težinama i kerefekama, samo misle na to kako da se domognu kraja te proklete žice. Oni ne uživaju u hodanju, oni samo pokušavaju da pređu svoj put a da ne padnu. A šta ako (ili, verovatnije, šta kada) zaista padnu? Oni samo pamte u čemu su grešili i šta ih je navelo da padnu. Dajte da se opustimo malo. Potražite pomoć, snizite svoje standarde, vidite da li je dovoljno dobro to što vaša deca sama znaju. Balansirajte bez dodatnih opterećenja.

Jeste li i vi roditelj koji dodaje svojoj ulozi nebitna opterećenja? Šta je vaš obruč i vaš majmun?

Tom Hodžkinson, Zaludni roditelj