Većina dece
veruju da ih roditelji vole, čak i ona koju roditelji tuku i napuštaju. Deca
uglavnom ljubav uzimaju zdravo za gotovo. Ali ne misle tako kada je u pitanju
njihova dopadljivost roditeljima. Priličan broj dece misli da se ne dopada
svojim roditeljima. Zapravo, mnogi su uvereni da im se uošte ne dopadaju.
Deci je
nužno da se dopadaju roditeljima. Ljubav dolazi skoro automatski, ali
dopadljivost je voljna stvar. Neko vam se dopada jer vi tako želite, a ne zato
što mora da vam se dopadne. Ljubav se vrti oko dužnosti. Kod dopadljivosti se
radi o zabavi, igri, o svim najboljim stvarima.
Kvalitet odnosa
u porodici najbolje se vidi po tome koliko u kući ima živahnosti i volje za
igru. To podmazuje porodični život, to čini mazivo da se točkovi lakše okreću. Kad
god sedim s porodicama kod kojih uočavam nedostatak živahnosti, obuzima me
zabrinutost.
Ako se disciplina
zasniva na dobrim odnosima, onda je jednako tačno da dobar odnos ne može da se
gradi bez živahnosti. Čovek može da voli i usred najcrnjih emocija, ali
živahnost ipak zahteva malo svetlosti.
