Solidarnost protiv deteta

Odrasli su solidarni u frontu prema svetu deteta. Njihova solidarnost olako se opravdava i unapred je opravdana. Dogovori na tom planu postižu se lako, brzo i jasno.

Majka je solidarna sa ocem i otac sa majkom. Rodbina je solidarna sa ocem i majkom. Škola sa porodicom a porodica sa školom. U slučajevima preterivanja, koje mi imenujemo rečju nasilje, nema ko da zastupa dete.

Drugima nije dopušteno da priđu. Porodica je idol kome se ne sme pristupiti bez patetikom osoljenih žrtava.

Odgovornost za porodicu jednaka je kod odraslih i kod dece. Razlika je u tome što deca odraslima nju ne nameću i što se o neodgovornostima roditelja ćuti. Odgovornost odraslih ne preispituje niko.

Porodici služe i odrasli i deca. Uprkos svoj nezrelosti, deca to čine na plemenitiji način.

''Da te vodi dete'', Od kipa do kamena, Žoze Saramago

Ne mogu da zamislim ništa tako čudesno i nasušno kao što je mogućnost da idemo kroz život vođeni rukom deteta koje smo nekad bili. Zato će i epigraf moje ''Knjige iskušenja'' glasiti: ''Pusti da te vodi dete koje si bio''. Kad bismo tako hodili kroz život, možda ne bismo učinili tolika nepočinstva i izdaje jer bi nas to negdašnje dete povuklo za rukav i reklo: ''nemoj to da radiš''. Očigledno, u pitanju je piščeva fantazija jer pisci tome i služe, ali bi istovremeno mogla biti i jedna životna filozofija.

Cry, Baby, Cry

To znaš, a ono za školu što treba ne znaš!

Usredsređenost deteta na određene stvari verovatno postoji uvek. Ona postoji i kada je mi odrasli ne registrujemo. Takva specifična koncentracija deo je dečjeg sveta i ne može se osporavati njeno postojanje.

’’To znaš, a ono za školu što treba ne znaš’’. Rezignirani roditelji, osmislitelji i izricatelji ove konstatacije, trude se da detetu nametnu drugačiju selekciju. To silovanje pažnje poznato je kao disciplina. Obično se vezuje za školu, odgovornost, radne navike i puteve koji su poznati. Sve su to pojmovi koje ljudi u potpunosti shvataju tek kada napune dvadeset jednu godinu ili koji mesec ranije.

Drvo se poznaje po svojim plodovima. Jedini siguran plod disciplinovanja jeste dosada, često praćena osećajem nesigurnosti. Svakodnevno maltretirano dete postepeno gubi staloženost i sabranost u svom, dečjem svetu. Veliki, teškim naoružanjem opskrbljeni svet odraslih oduzima mu teritoriju.

Dete postaje dezorijentisano, pogubljeno, inertno. Zauzvrat dobija udeo na sigurnim putevima napredovanja u životu i ponekad, u sasvim retkim prilikama, po koju reč odobravanja od strane odraslih.

Deca su od rođenja odgovorna za sebe, Hubertus fon Šonebek

Хубертус фон Шонебек, оснивач удружења ''Пријатељство са децом'', пише о потреби међусобног опхођења одраслих и деце онако како то одговара њиховим тренутним осећањима, без осећања дужности према другима. Нико нема већу вредност од другога, што важи и за конфликтне ситуације. Реакција другога увек је његова лична ствар, за коју ми нисмо одговорни. ''Свако од рођења'' – тврди Шонебек – ''сноси одговорност за себе, своја осећања и вредновања. Одбацују се одговорност за другог и старатељство над другим''. Осећање одговорности одраслих за дете произилази из става о детету као homo educandus-у, бићу коме је васпитање потреба. За оне који не прихватају тај став, деца су од самог свог рођења зреле личности. Она не постају зрела тек током одрастања – деца су од рођења одговорна за себе. Они који то увиђају и цене не осећају одговорност за њих. Одрасли који не осећају одговорност за другог долазе без захтева, без листе и без педагошке мисије. Они су способни да наступе на аутентичан начин – као личности. Они центар своје концентрације не пребацују на дете када су заједно са њим. Уместо тога, они остају при себи и преузимају одговорност пре свих за ону личност која је њима самима поверена – за себе саме. На тај начин они нуде детету оно најпотребније: респект за њихову способност одговорности за себе и једнака права са одраслима.

Osuda američke javnosti za knjigu ''Istrenirati dete''

Knjiga o vaspitanju dece, pod nazivom "Istrenirati dete", u kojoj se objašnjava kako "efikasno" tući najmlađe i dalje je hit među konzervativnim hrišćanima u SAD, ali i predmet velikih osporavanja.

Autori Majkl i Debi Pirl preporučuju roditeljima da decu tuku šibama, lenjirima i remenjem da bi njihovu volju potpuno podredili svojoj. Ovu knjigu kupuju većinom evangelisti, a u njoj se može pročitati da je za decu mlađu od godinu dana "najbolja" brezova šiba ili lenjir od 30-ak centimetara, a za "vaspitanje" veće dece - veće šibe ili remen.

"Reč je o uvežbavanju dečijeg uma pre nego što nastane kriza: to je priprema za budućnost i bezrezervnu poslušnost", tvrde autori. Troje dece do sada je umrlo u porodicama koje slede vaspitnu filozofiju autora ove knjige. Autori udaranje dece ne smatraju kaznom već tvrde da potčinjavanje i zlostavljanje zapravo štiti decu, jer preventivno sprečava postupke zbog kojih bi deca mogla biti kažnjena?!

Za buntovniju decu preporučuju "nultu toleranciju". "Primenite svu potrebnu silu da ih (decu) stavite na njihovo mesto. Ako treba da sednete na njih i udarate ih - ne ustručavajte se. I činite to dok se ne predaju. Potpuno ih porazite", pišu Pirlovi. Osporavani autori pravdaju se da njihova knjiga nikako ne može navesti čoveka da postane nasilan, ali u javnosti se smatra da je to najekstremnija knjiga koju su američki konzervativni hrišćani ikada objavili.

Jedan od autora - Majkl Pirl - pastor je u Tenesiju. Mnogi hrišćani, ateisti i razni aktivisti bore se za trajnu zabranu te knjige, a inicijativa se proširila i u Evropu. Pokrenuto je nekoliko peticija i skupljeno nekoliko stotina hiljada potpisa. Veliki izdavači ne žele da prodaju tu knjigu, a mnogi distributeri uklonili su je iz svoje ponude na internetu.

Preuzeto sa sajta www.bebac.com