Ne mogu da zamislim ništa tako čudesno i nasušno kao što je mogućnost da idemo kroz život vođeni rukom deteta koje smo nekad bili. Zato će i epigraf moje ''Knjige iskušenja'' glasiti: ''Pusti da te vodi dete koje si bio''. Kad bismo tako hodili kroz život, možda ne bismo učinili tolika nepočinstva i izdaje jer bi nas to negdašnje dete povuklo za rukav i reklo: ''nemoj to da radiš''. Očigledno, u pitanju je piščeva fantazija jer pisci tome i služe, ali bi istovremeno mogla biti i jedna životna filozofija.
Нема коментара:
Постави коментар