Kakvim ušima slušam? Da li mogu da zadržim prijateljski
svet u pedagoškom vrištanju? Ne uspeva uvek, ali često ipak uspeva.
U poseti smo, čuje se poznati dobromisleći pedagoški ton.
Kasno je i deca moraju na spavanje. Kada kažem „vreme je za spavanje“, primećujem
da to neće ići tako jednostavno. Takođe vidim da im treba dati još malo vremena,
ali bi mi bilo drago kada bi me odmah poslušali.
Kilijan (10) je čuo ali je i dalje mirno čita svoju
knjigu. Atmosfera postaje napeta. Gostoprimac ga najzad ljutito tera iz dnevne
sobe: „..A sad u krevet!“ Ne komentarišem, ali se osećam nelagodno. Ton kojim
mu se obraća je nelagodan. I za mene i za njega, primećujem.
On izleće iz sobe, beži uz stepenice, gde nastavlja čitanje.
Odlazim u hodnik i zatičem ga kako sedi i čita. Nije u krevetu. Ipak, čuo sam
te tonove, te naredbodavajuće tonove. Nije dobro ni za moje uši, ni za moje
srce. Stepenice nisu krevet. Pa? Ne radi se o stepenicama ili krevetu, već o
dostojanstvu, Kilijanovom dostojanstvu. O povredi koju su prouzrokovale reči
(malo njih je bilo „primereno“).
„Onda nastavi da čitas, ja sam u spavaćoj sobi i odvešću
Korbinijana na spavanje.“ Jasno mi je da je njemu jasno o čemu je reč. Kilijan
ima deset godina, zna koliko je sati i o čemu se radi. Ipak, ne želim ovakvo obraćanje u svom i njegovom
svetu. „Shvati/ ja sam u pravu/ ti si nevaspitan/ kako samo možeš“- ne. Radije ću
sačekati, i tako se ne radi o nečemu preterano važnom. Možda o petnaest minuta.
Ali on nije dobrodošao u ovih „dodatnih“ petnaest minuta.
Ne volim da bilo kome, deci, Kilijanu uskraćujem dobrodošlicu,
iako to ponekad činim. Ali to nikako ne volim. „Onda čitaj tu gore“- dajem mu
do znanja da je dobrodošao i ostaće dobrodošao. Da li će sada doći ili ne? Zaštita.
I biva kao što uvek biva kada otvorim uši. Kada se vratim
harmoniji i ostanem u njoj. Kada ne pružim prostor neprijatnoj buci pedagoške
muzike koja prati „primoravanje“. Moje prijateljsko držanje dovodi ukoreno dete
opet u mir. Kilijan dolazi posle par minuta u spavaću sobu.
„A, tu si“. „Da, tata“.
Hubertus von Schoenebeck,
(25.01.11)
Preuzeto
sa sajta http://www.amication.de%2Funter_meinem_schutz.htm&h=fAQHwqQWl
Prevela
sa nemačkog: Marija Martinović
Нема коментара:
Постави коментар