To znaš, a ono za školu što treba ne znaš!

Usredsređenost deteta na određene stvari verovatno postoji uvek. Ona postoji i kada je mi odrasli ne registrujemo. Takva specifična koncentracija deo je dečjeg sveta i ne može se osporavati njeno postojanje.

’’To znaš, a ono za školu što treba ne znaš’’. Rezignirani roditelji, osmislitelji i izricatelji ove konstatacije, trude se da detetu nametnu drugačiju selekciju. To silovanje pažnje poznato je kao disciplina. Obično se vezuje za školu, odgovornost, radne navike i puteve koji su poznati. Sve su to pojmovi koje ljudi u potpunosti shvataju tek kada napune dvadeset jednu godinu ili koji mesec ranije.

Drvo se poznaje po svojim plodovima. Jedini siguran plod disciplinovanja jeste dosada, često praćena osećajem nesigurnosti. Svakodnevno maltretirano dete postepeno gubi staloženost i sabranost u svom, dečjem svetu. Veliki, teškim naoružanjem opskrbljeni svet odraslih oduzima mu teritoriju.

Dete postaje dezorijentisano, pogubljeno, inertno. Zauzvrat dobija udeo na sigurnim putevima napredovanja u životu i ponekad, u sasvim retkim prilikama, po koju reč odobravanja od strane odraslih.