Briga
je u svim svetskim jezicima višeznačna reč, naročito kada se dovede u vezu sa
detetom. Dete je ono koje iziskuje brigu, koje treba zbrinuti i koje
zabrinjava. Nije isto brinuti za dete, brinuti o detetu i brinuti zbog njega,
zbrinuti dete ili biti njime zabrinut/zabrinuta.
Ne
brinuti o svom detetu svojevrsno je nasilje njegovih staratelja, koje se uprkos
svojoj sablažnjivosti često sreće. Međutim, postoji i briga koja detetu ne
donosi mir, koja se ne može smatrati privilegijom ni deteta o kome se brine ni
onoga ko o njemu brine.
Slično
je kada se radi o pomoći. Pomagati detetu na nametljiv način, sa pritiskom,
tamo gde pomoć nije potrebna, gde ona čak i ometa razvoj deteta, zapravo ne
pomaže nikom. Učestala patetika moralnog misionarenja koja prati mnoge
ovozemaljske pomoći i brige neposredno je u funkciji pritiska na dete.
Mala deca mala briga velika deca velika
briga. Roditelji koji ''previše'' brinu ili ''neprestano'' pomažu svom detetu smatraju sebe njegovom
žrtvom. Žrtva ima pravo na nasilje. Roditelji-žrtve legitimno i bez mnogo
skrupula vrše nasilje nad svojom decom, ono nasilje koje niko ne naziva pravim
imenom.
Нема коментара:
Постави коментар